Papin bankar pod sumnjom zbog pranja novca

Vatikan je ponovo u žiži svetske javnosti zbog skandala, ovog puta zbog istrage pod sumnjom pranja novca u Institutu za religijska dela (IOR), poznatom kao Vatikanska banka.

Rimski tužioci su juče pokrenuli istragu protiv čelnih ljudi IOR-a predsednika Etorea Gotija Tedeskija i generalnog direktora Paola Kiprijanija, sumnjajući da nisu poštovali italijanske zakone protiv pranja novca, javile su agencije pozivajući se na italijansku Ansu.

Finansijska policija je kao meru predostrožnosti zaplenila oko 23 miliona evra koje je IOR deponovao u najnovijim transakcijama: oko 20 miliona evra preko banke Morgan u Frankfurtu i Banke del Fućino i oko tri miliona evra banci Kredito Artiđano Spa čije je sedište u Milanu. Save

Sveta stolica je izrazila "zbunjenost i začuđenost" povodom pokretanja istrage, a osumnjičeni Tedeski tvrdi da je reč o "običnoj proceduralnoj grešci koja je iskorišćena za napad na Vatikan".

Reč je o normalnoj budžetskoj operaciji pomoću transfera sa jednih na druge račune Vatikanske banke, izjavio je "prvi čovek" IOR u intervju italijanskom finansijskom dnevniku "Sole 24 ore".

U intrevjuu državnoj televiziji RAI rekao je da je "ponižen i uvređen". Italijanska štampa piše da više od godinu dana istražitelji prate tokove na milione evra preko Vatikanske banke sumnjajući da se radi o pranju novca, a i da je banka odbijala da otkrije izvore novca.

Tedeski tvrdi da Vatikanska banka poslednjih 10 meseci "prilagođava svoju internu proceduru sa međunarodnim standardima transparentnosti". Sveta stolica je u saopštenju izrazila "puno poverenje" u osumnjičene vodeće ljude IOR-a.

O finansijskim malverzacijama Vatikanske banke vođeno je do sada više istraga, posebno u periodu 80-ih godina. Među najpoznatijima je skandal iz 1982. koji je dobio međunarodne razmere pošto je Vatikanska banka doprinela bankrotstvu Banke Ambrosijano, u to vreme najveće privatne banke u Italiji, čiji je predsednik Roberto Kalvi iste godine pronađen obešen na jednom mostu u Londonu.

Istraga je odbacila samoubistvo i dovela do hapšenja pet lica, među kojima je bio i jedan član italijanske mafije, a suđeno im je u Rimu. Banka Ambrozijano je propala jer je nestalo 1,3 milijarde dolara koje je davala kao zajmove po kreditnim pismima iz Vatikana i za osnivanje sumnjivih kompanija u Latinskoj Americi.

Na čelu Vatikanske banke je u to vreme bio nadbiskup Paul Marcinkus koji je, par sati pre dolaska policije, uspeo da napusti svoju vilu. Umro je u SAD. Nije mu suđeno, ali je Vatikan, ipak, pristao da sa 250 miliona nadoknadi štetu jednom broju klijenata Banke Ambrozijano.

Prošle godine više doseljenika u SAD, koji su preživeli holokaust u Drugom svetskom ratu na prostoru bivše Jugoslavije, Ukrajine i današnje Hrvatske, tražilo je odštetu iz vatikanskih fondova tvrdeći da se tu nalaze milioni dolara koje su pokrali nacisti.

Sud je tada odbacio tužbu obrazlažući da je Vatikanska banka zaštićena od suđenja pred američkim sudovima prema zakonu iz 1976. o imunitetu stranih suverenih država, među kojima je i Vatikan.

(Blic)